Strana 17 od 29 PrvaPrva ... 7151617181927 ... PoslednjaPoslednja
Prikazani rezultati od 161 do 170 od ukupno 286

Tema: Sociologija I godina

  1. #161
    Registrovan korisnik Mala Sestra's Avatar
    Datum učlanjenja
    Nov 2009
    Poruka
    84

    Default

    -=Citat=- Poruku je napisao korisnik: 74516 Pogledaj poruku
    najlepse bi bilo sam da se pomucis
    pa da ih ti okacis...
    Zovu me Nemir,a zovem se...

  2. #162
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    13

    Default

    ako neko zna neka mi odgovori na 1,3 i 57 pitanje za ispit iz sociologije...hvala

  3. #163
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Dec 2009
    Poruka
    69

    Default

    a jel moze neko da mi pusti bar pitanja jer sam pogubio one papire

  4. #164
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    64

    Default

    evo cela sociologija za III kookvijum posto nece da mi postavi normalno moram ovako....
    1.Procesi globalizacije i širenja informacijskih tehnologija pojačavaju i ubrzavaju: proces urbanizacije,privlaceci sve veci broj ljudi u velike gradove i tu koncentrisuci privrednu aktivnost

    2.Proces koji utiče na moderne gradove i nastavlja da ih oblikuje naziva se: urbanizacija

    3.Urbanizacija, koja je u XX veku bila globalni proces, dovela je i dovodi da se: u nju sve više uključuju zemlje u razvoju

    4.Postoje dva bitna obeležja modernog urbanizma i to:
    1)konurbacije – skupine gradova koji čine veliku zajedničku teritoriju, odnosno oblast;
    2)megalopolis – velike konurbacije (tzv. gradovi gradova)

    5.Na proces širenja gradova deluju sledeće 3 grupe činilaca:
    1)porast broja stanovnika u njima;
    2)migracije iz ruralnih zajednica i manjih sredina (deagrarizacije sela);
    3)migracije iz siromašnijih sredina u bogatije, urbane sredine (međunarodne migracije)

    6.Razvoj savremenih gradova vrši: ogroman uticaj ne samo na navike i ponašanje, već i na obrasce mišljenja i osećanja ljudi

    7.Rani teorijski pristupi u urbanoj sociologiji bili su pod uticajem rada čikaške škole. Dva pristupa urbanoj analizi ove škole zaslužuju posebnu pažnju, a to su:
    1)ekološki pristup urbanoj analizi;
    2)označavanje urbanizma kao načina života

    8.Mnoge novije teorije o urbanizmu naglašavaju da: urbanizam nije autonoman proces, već da se mora analizirati u odnosu na najvažnije obrasce političkih i ekonomskih promena

    9.Načini života koje ljudi razvijaju u gradovima, kao i prostorni plan različitih delova grada, izraz su: sirih obelezja razvoja industrijskog kapitalizma


    10.Po svojoj suštini gradovi su: gotovo u potpunosti vestacka okruzenja koja su ljudi konstruisali

    11.Fizički oblik gradova proizvod je: kako trzisnih sila tako I moci drzave
    12.Urbani problemi podstiču:nastanak čitavog niza društvenih pokreta koji se bave poboljšanjem uslova stanovanja,problemom zagadjenja vazduha,odbranom parkova I zelenih povrsina I borbom protiv izgradnje,kojom se menja priroda I izgled nekog dela grada.

    13.Tendencije urbanog razvoja na Zapadu obeležavaju sledeća tri procesa:
    1)širenje predgrađa i propadanje područja gradskog jezgra (suburbanizacija),
    2)pojava urbanih sukoba,
    3)finansijske krize i strategije usmerene na obnovu gradova

    14.Sledeće četiri grupe činilaca deluju da ključne tenzije i višestruki socijalni problemi dobiju formu urbanih sukoba:
    1)siromaštvo,
    2)etničke podele i antigonizmi,
    3)kriminal,
    4)nesigurnost

    15.Danas se, u gradovima na Zapadu, grupe bogatih ljudi:sele se iz centra grada u kuce u predgradju i u homogenije delove grada.
    16.Uobičajena pojava u velikim gradovima na Zapadu je:urbano recikliranje tj. Rekonstrukcija ili zamena starih zgrada i odredjivanje novih nacina upotrebe predhodno koriscenog zemljista
    17.Sa procesom širenja prigradskih naselja u gradovima na Zapadu nastaju: megagradovi

    18.Megagradovi su jedno od osnovnih obeležja urbanizacije u trećem milenijumu: TAČNO (Manuel Kastels) Za njih je karakteristicna velicina I njihova uloga kao spone izmedju velikog broja stanovnistva i globalne ekonomije


    19.Megagradovi su žarišta aktivnosti u kojima dolazi do izuzetne koncentracije političkih, medijskih, komunikacijskih, finansijskih i proizvodnih faktora: TAČNO
    Smatra Manuel Kastels i kaze da deluju kao magnet za zemljiste ili podrucja u kojima su smesteni.Unutar megagradova zive zajedno i oni koji su uspeli da se uklope u globalni sistem i oni koji nisu. Predstavljaju cvorista globalne ekonomije i “depoi za sve one segmente stanovnistva koji se bore za prezivljavanje” .
    20.Gradovi u zemljama u razvoju razlikuju se od onih na Zapadu na osnovu sledeća tri bitna obeležja:

    1. Rasirena je pojava nelegalne stambene gradnje u onim delovima gde vlada izuzetno stanovnistvo
    2. Neformalna ekonomija je veoma prisutna u mnogim gradovima u zemljama u razvoju
    3. Vlade cesto ne mogu da udovolje sve vecem broju zahteva stanovnistva za obrazovanjem,zdravstvenom zastitom i planiranjem porodice

    21.Zagađenje, stambena kriza, neodgovarajuća zdravstvene zaštita i nedostatak vode za piće su: problemi urbanizacija u drzavama “treceg sveta”

    22.Proces globalizacije je ostavio dubok trag na gradove u tom smislu što je: podsticala njihovu sve veću samostalnost i omogućavala stvaranje mnoštva horizontalnih veza sa gradovima izvan nacionalnih granica

    23.Da li najveći gradovi sveta predstavljaju glavne centre kroz koje se odvija proces globalizacije? DA. (Saskija Sassen, 199 Funkcionisanje nove ekonomije citavog niza centralnih lokacija koje poseduju razvijenu informacijsku infrastrukturu I “hiperkoncentraciju” kapaciteta

    24.Pod pojmom globalni grad podrazumeva se: urbani centri u kojima se nalaze sedišta velikih, transnacionalnih kompanija i superobilje finansijskih, tehnoloških i konsultantskih službi



  5. #165
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    64

    Default

    1.Globalne gradove danas obeležavaju sledećih pet bitnih karakteristika:
    1)centri međunarodne trgovine,
    2)centri za usmeravanje i kreiranje politike u uslovima globalne ekonomije,
    3)sedišta najvažnijih kompanija,
    4)centri proizvodnje i inovacija u novim ekspanzivnim industrijama,
    5)tržište na kojima se „proizvodi” finansijskih ili uslužnih delatnosti kupuju ili prodaju

    2.Za globalne gradove karakteristični su: visok nivo nejednakosti izmedju bogatih I siromasnih stanovnika

    3.Da li globalizacija menja odnos između velikih gradskih centara i područja u kojima su oni smešteni? DA Nekada je grad bio temelj regionalne privrede

    4. Proces urbanizacije je protivurečan u tom smislu što: ona utiče na gradove i kreativno i destruktivno. S jedne strane, urbanizacija podrazumeva koncentraciju ljudi, dobara, usluga i povoljnih prilika, dok istovremeno slabi i razbija koherentnost mesta, tradicija i postojećih mreža.

    5.Danas postoje tri glavna područja u kojima gradske vlasti mogu da upravljaju bolje od nacionalnih vlada, a to su:
    1)političko predstavljanje i upravljanje,
    2)društvena i kulturna integracija,
    3)privredna produktivnost i konkuretnost

    6.Da li sa daljim širenjem procesa globalizacije raste i uloga gradova u rešavanju međunarodnih pitanja? DA Mnogi problemi sa kojima se veliki gradovi suocavaju povezani su sa globalnim pitanjima kao sto su ekonomska integracija,migracija,trgovina… Osnivaju se regionalne I medjunarodne mreze gradova.

    7.Porast stanovništva jedan je od najznačajnijih svetskih problema sa kojima se čovečanstvo danas suočava: DA TOMAS MALTUS “Maltuzijanizam” Prirastaj stanovnistva tezi da premasi raspolozive resurse neophodne za zivot.Ukoliko ljudi ne ogranice ucestalost sexualnih odnosa,zavladace,zbog prekomernog prirastaja stanovnistva,beda i glad

    8. Da li je porast stanovništva jedini faktor koji utiče na problem oskudice u mnogim delovima sveta? NE To je jedan od faktora.Zbog prekomernog prirastaja stanovnistva zavladace beda i glad

    9.Prema teoriji Tomasa Maltusa, odnosno maltuzijanizma, po kojoj priraštaj stanovništva teži da premaši raspoložive resurse neophodne za život, potrebno je: sexualna apstinencija ili moralno uzdrzavanje

    10.Nauka koja se bavi proučavanjem priraštaja stanovništva zove se: demografija

    11.Veliki deo demografskih istraživanja je: statističke prirode

    12.Promene u populacionim obrascima obično se analiziraju kroz: procese demografske tranzicije

    13.Na populacione obrasce utiču sledeća tri faktora:
    1)broj rođenih,
    2)broj umrlih,
    3)migratorna kretanja;seljenje stanovnistva;migracije

    14.Postoji sledećih osam osnovnih demografskih pojmova u analizi stanovništva:
    1)opšte stope nataliteta,
    2)fertilitet,
    3)fekonditet,
    4)opšte stope mortaliteta,
    5)mortalitet,
    6)stope smrtnosti odojčadi,
    7)očekivana dužina življenja,
    životni vek (demografska tranzicija)

    15.Opšta stopa nataliteta je: broj živorođenih u toku jedne kalendarske godine na hiljadu stanovnika

    16.Fertilitet je: broj živorođene dece koju ima prosečna žena


    17.Stopa fertiliteta se izračunava kao prosečan broj: porođaja na hiljadu žena koje su u dobu kad mogu da rađaju

    18.Fekonditet predstavlja: potencijalan broj dece koji žena biološki može da rodi (biološka plodnost)

    19.Opšta stopa mortaliteta je: broj umrlih lica u toku jedne godine na hiljadu stanovnika

    20.Mortalitet je: ukupan broj umrlih lica u jednoj populaciji

    21.Stopa smrtnosti odojčadi predstavlja: odnos između broja odojčadi koja umire pre nego što napuni godinu dana i broja živorođene dece u godini posmatranja

    22.Očekivana dužina življenja je: broj godina koje neka prosečna osoba može očekivati da će poživeti

    23.Životni vek je: maksimalan broj godina kojei pojedinac može da živi

    24.Pre perioda industrijalizacije stope: nataliteta i stope mortaliteta bile su visoke

    25.Sa početkom industrijalizacije došlo je do porasta stanovništva: jer su se smanjile stope mortaliteta, dok su stope nataliteta još neko vreme ostale visoke

  6. #166
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    64

    Default

    1.Proces industrijalizacije je doveo do uspostavljanja: ravnoteze sa niskim stopama nataliteta koje su se izjednacile sa niskim stopama mortaliteta / disbalansa(disproporcije) stopa nataliteta i mortaliteta

    2.Zemlje u razvoju treba da dožive: demografsku tranziciju koja dovodi do znacajnog porasta stanovnista,buduci d ace stope mortaliteta otpadati

    3.U razvijenom svetu, svetu koji je prošao proces demografske tranzicije, doći će do: neznatnog povecanja broja stanovnika

    4.Demografski trendovi u zemljama u razvoju i u razvijenom svetu: imaće dalekosežne implikacije za tržište rada, sisteme socijalne zaštite, za raspoložive zalihe hrane i vode, za životnu sredinu i za uslove života u gradovima

    5.Sva dosadašnja društva su bila zaokupljena problemima zaštite životne okoline, tj. odgovorom na pitanje: kako najbolje sprečiti štetne uticaje moderne industrije i tehnologije na životnu sredinu

    6.Pre razvoja moderne industrije priroda je: u mnogo većoj meri dominirala čovekovim životom nego što je on uticao na nju

    7.Savremena industrija, njen rast i razvoj, dovela je do: povećanih zahteva za izvorima energije i sirovinama

    8.Šta podrazumeva ideja „granica rasta”? Ideja Rimskog kluba,iz ’70-tih godina XX veka Podrazumevala je da povecani industrijski rast je nespojiv sa neobnovljivim resursima planete;ovaj izvestaj je bio veoma kritikovan,ali je uspeo da ukaze na drustvene promene i prirodne uticaje koji ogranicavaju mogucnosti zemlje da se izbori sa demografskom eksplozijom i industrijskim rastom/da su stope industrijskog rasta nespojive sa ogranicenom kolicinom svetskih resursa i sposobnoscu planete da izdrzi prirastaj stanovnistva i apsorbuje zagadjenje/da postoje I drustveni I prirodni uticaji koji ogranicavaju mogucnosti planete Zemlje da apsorbuje dalji ekonomski razvoj I rast stanovnistva/podrazumevala je industrijski rast i razvoj nisu u skladu sa ogranicenim kolicinama resursa na Zemlji.Odrziv razvoj znaci da treba da dodje do razvoja,ali na takav nacin da se resursi ne iscrpljuju nego da se recikliraju.

    9.Održivi razvoj znači da: bi idealno bilo ako bi se rast oslanjao na reciklazu fizickih resursa a ne njihovo iscrpljivanje uz minimalno zagadjivanje okoline.Norveske premijerke Bratlend,1987. “Nasa zajednicka buducnost”.Izvestaj je bio veoma kritikovan i osporavan

    10.Sve veća potrošnja dobara, usluga, energije i resursa u svetu odraz je: privrednog razvoja
    Sve veća potrošnja dobara, usluga, energije i resursa ima sledeći negativan uticaj:DA

  7. #167
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    64

    Default

    1.Sve veća potrošnja dobara, usluga, energije i resursa ima sledeći negativan uticaj:DA obrasci potrošnje mogu da oštete bazu resursa životne sredine i povećaju nejednakost

    2.Sve veća potrošnja dobara, usluga, energije i resursadovodi do: uništavanja resursa životne sredine i do povećanja globalnih nejednakosti

    3.Potrošnja energije i sirovina danas je: daleko veća u zapadnim zemljama, nego u drugim oblastima sveta

    4.Negativne ekološke posledice što ih uzrokuje povećana potrošnja najveće su u: siromašnim zemljama

    5.Postoji mnogo različitih vrsta globalnih opasnosti sa kojima se današnji svet suočava, a koje se mogu grubo podeliti u sledeće dve osnovne vrste:
    1)Zagađivanje vode,vazduha,tla i stvaranje otpadnih materija koje se izbacuju u životnu sredinu
    2)prekomerno trošenje neobnovljivih resursa kojima planeta raspoloze

    6.Zagađivanje i stvaranje otpadnih materija koje se izbacuju u životnu sredinu su: zagađenje vazduha, kisele kiše, zagađene vode i čvrst otpad koji ne može da se reciklira

    7.Pretnje po čovekovu okolinu uključuju istrošenost prirodnih resursa kao što su: voda, tlo i šume

    8.Većina ekoloških pitanja usko je povezana sa: rizikom, jer ona nastaju kao posledica razvoja nauke i tehnologije

    9.Danas živimo u jednom globalnom poretku u kojem se suočavamo sa: rizicima po našu bezbednost, uključujući i ekološke rizike, kojima prethodne generacije nisu bile izložene

    10.Dva najznačajnija globalna rizika su:
    1)globalno zagrevanje
    2)genetski modifikovani organizmi





    11.Globalno zagrevanje, koje se odnosi na postepeno povećanje prosečne temperature zemlje usled promene hemijskog sastava atmosfere, proizvodi sledećih pet štetnih uticaja:
    1)podizanje nivoa mora
    2)pretvaranje plodnog tla u pustinjsko-dezertifikacija
    3)širenje zaraznih bolesti
    4)loše žetve
    5)promene klimatskih obrazaca

    12.Genetski modifikovana hrana je kontraverzno pitanje jer: genetska modifikacija može dati ogroman doprinos suzbijanju gladi u svetu,medjutim,njene posledice po coveka i prirodno okruzenje mogu biti veoma problematicne

    13.Eko-efikasnost se odnosi na: tehnologije koje obezbeđuju privredni rast uz minimalno ugrožavanje životne sredine

    14.Ekološka modernizacija jeste verovanje da se: industrijski razvoj i ekološka zaštita međusobno ne isključuju

    15.Sociolozi proučavaju društveni život postavljajući određena pitanja i pokušavajući da na njih daju odgovore putem: sistematskog istraživanja

    16.Pitanja koja postavljaju sociolozi mogu da budu:
    1)činjenična pitanja
    2)komparativna pitanja
    3)razvojna pitanja
    4)teorijska pitanja

  8. #168
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    64

    Default

    1.Po svom karakteru sociološka istraživanja mogu da budu trojaka:
    1. Pretezno-teorijska(teorijsko empirijska)
    2. Pretezno-empirijska(empirijsko teorijska)
    3. Kompleksna(ujednaceno ucesce teorijskih i empirijskih)

    2.Sociologija je nauka koja koristi: sistemske metode istraživanja i evaulaciju teorija u svetlu dokaza i logičkog zaključivanja

    3.Da li je sociologija u stanju da preuzme modele iz prirodnih nauka? NE Jer se proučavanje ljudskog ponašanja korenito razlikuje od proučavanja sveta prirode

    4.Sociološki istraživački proces ima sledećih osam faza:
    1)definisanje problema
    2)pregled literature
    3)formulacija hipoteze
    4)izbor istraživačkih metoda
    5)sprovođenje istraživanja
    6)tumačenje rezultata
    7)izveštavanje o nalazima istraživanja
    rezultati istraživanja su zabeleženi i o njima se raspravlja u široj akademskoj zajednici

    5.Istraživački problemi zadaju sledeće tri grupe razloga:
    1. Da istazivacki problem ili problem istrazivanja nije obradjen u postojecoj literature ili ne u dovoljnoj meri
    2. Do problema istrazivanja su dovele teorijske rasprave
    3. Istrazivacki problem je deo odnosno izraz prakticnih pitanja drustvenog zivota onih pitanja koja su vezana za globalno drustvo, za odnose u vezi sa globalnim drustvom

    6.Ideje drugih istraživača mogu da pomognu sociologu da: razjasni sporna pitanja i odluči se za najpogodniji metod u svom sopstvenom istraživanju

    7.Hipoteza u sociološkom istraživanju je: ideja ili naucno zasnovana pretpostavka u vezi sa datim stanjem stvari na kojima se zasniva empirijsko testiranje
    8.Izbor metoda za prikupljanje podataka determinisao je:predmetom iskrazivanja,ciljem istrazivanja hipotezom/Dirkem/od ukupnih ciljeva proucavanja kao i od aspekata ponasanja koji se analiziraju.

    9.Prikupljanje podataka i njihova obrada obuhvata: sve one radnje i sve postupke kojima se pribavljaju i na ogranicen nacin sredjuju i klasifikuju iskustvene cinjenice i podaci na osnovu kojih se moze ispitati da li su,ako jesu,u kojoj su meri polazne hipoteze odnosno predpostavke opravdane

    10.Interpretacija rezultata sadrži:iz prikupljenih i obradjenih podatak izvedene implikacije i zakljucke koji su neposredno povezani sa problemom koji se istrazuje

    11.Uzročni odnos jeste onaj kome je: jedan socijalni događaj izazvan drugim.Taj dogadjaj(drustveni) je posledica a onaj koji ga je izazvao uzrok

    12.Korelacija u sociološkom istraživanju znači: postojanje konzistentne veze između dva skupa događaja( varijabli),promenljivih

    13.Varijabla je: mera koja dopusta poredjenje izmedju dva obelezja

    14.U sociološkim istraživanjima se razlikuju:nezavisne i zavisne varijable/nezavisne i zavisne promenljive pri cemu prve uticu na druge/metode istrazivanja.

    15.Da bismo saznali da li korelacija između promenljivih uključuje i uzročni odnos u sociološkom istraživanju koristimo: kontrole a to znaci da neke promenljive odrzavamo stalnim da bismo mogli da procenimo uticaje drugih

    16.U sociološkim istraživanjima se upotrebljavaju sledeće tri grupe naučnih metoda:
    1)osnovne
    2)opste naucne
    3)metode i kritike prikupljanja podataka

    17.Osnovne metode istraživanja čine dve grupe i to:
    1)analitičke osnovne metode
    2)sintetičke osnovne metode

    18.U analitičke osnovne metode ubrajaju se sledeće četiri:
    1. Metod analize
    2. Metod apstrakcije
    3. Metod specijalizacije
    4. Dedukcija kao osnovna metoda

    19.U sintetičke osnovne metode ubrajaju se sledeće četiri:
    1. Sinteza
    2. Konkretizacija
    3.Generalizacija
    4. Indukcija

    20.U opštenaučne metode ubrajaju se sledećih pet:
    1. Hipoteticko deduktivna
    2. Statisticka
    3. Metoda modelovanja
    4. Aksiomatska
    5. Komparativna

    21.U metode i tehnike prikupljanja podataka spadaju sledećih šest:
    1. Metod ispitivanja
    2. Metod posmatranja
    3. Eksperiment
    4. Studija slucaja
    5. Analiza sadrzaja dokumenata
    6. Biografska metoda

    22.Pošto svaka od metoda ima svoje nedostatke i ograničenja u sociološkim istraživanjima se često kombinuju dva ili više metoda tako da: svaki od njih služi kao provera ili dopuna podataka sakupljenih na drugi način

    23.Proces kombinovanja više metoda u sociološkom istraživanju naziva se: triangulacija

    24.Sociološko istraživanje kod autora često izaziva: etičke dileme

  9. #169
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    7

    Default

    Tnx Tea!

  10. #170
    Registrovan korisnik Branc's Avatar
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    25

    Default

    HVALA Tea....

Pravila pisanja

  • Ne možete postavljati nove teme
  • Ne možete odgovarati na poruke
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete menjati svoje poruke
  •