Strana 9 od 34 PrvaPrva ... 789101119 ... PoslednjaPoslednja
Prikazani rezultati od 81 do 90 od ukupno 337

Tema: Makroekonomija

  1. #81
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    91

    Default

    -=Citat=- Poruku je napisao korisnik: milos2009 Pogledaj poruku
    Jos kad bi imali odgovore ....
    evo kako sam ja resio da ucim, s obzirom da svako pitanje ima po 2str

    upalim lepo "Ekonomija".pdf, udarim CTRL+F, ukucam pitanje, i on mi otvori...procitam par i sve tako u krug

    ako ima neko bolji nacin, neka javi

  2. #82
    Registrovan korisnik LiTtLe_CaT's Avatar
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Lokacija
    Zvezdara
    Poruka
    749

    Default

    bravo, kolega
    Za sve informacije obratite se studentskoj sluzbi!

  3. #83
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Nov 2009
    Poruka
    125

    Default

    Odgovori na neka pitanja imaju u prezentaciji I deo
    Poslednja izmena: NikoX90 : 11-11-09 u 17:57

  4. #84
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    62

    Default djasmu!!!

    Dobar ti je način da se dođe do odgovora! Brine me samo to ako je već na zaokruživanje, ko zna da li ćemo mi da ''ubodemo'' baš ono što on smatra pravim odgovorom! Deluje mi glupo da se sa po jednom rečenicom odgovara na pitanja, a opet, ja ako krenem da podvlačim sve što mi deluje bitno, za svaki odgovor će mi trebati po jedna stranica... Možemo da odogovorimo na pitanja pa da uporedimo, da vidimo da li ima nekog smisla? Šta mislite o tome?
    *Holy cow*

  5. #85
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    22

    Default Makroekonomija DLS-pitanja i odgovori

    EKONOMIJA KOLOKVIJUM!
    1.Nastanak I razvoj ekonomije kao nauke.
    Ekonomija potice od grcke reci oikos(kuca)I nomos(red,pravilo,zakon)
    • Prvi celoviti sistem -Adama Smita (1723-1790) pod nazivom "Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda", objavljenom 1776. Godine.
    • Karl Marks (1818-1883) daje ekonomskoj nauci izrazitu ideološku dimenziju.
    • Alfreda Maršala (1842-1924) i njegovog dela "Principi ekonomije", izdatog 1890. godine.
    • Džonu Majnardu Kejnsu (1883 -1946) i njegovom delu "Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca" iz 1936 god.
    R. Lipsija - savremena ekonomija proučava:
    • alokaciju društvenih resursa na alternativne upotrebe i raspodelu društvenog proizvoda na grupe i pojedince;
    • promene proizvodnje i raspodele u vremenu;
    • efikasnost, odnosno neefikasnost privrednih sistema.
    2.Kljucne oblasti koje izucava ekonomija?
    • Ekonomija pita STA(dobra I usluge)treba proizvoditi,KAKO se trebaju proizvoditi I ZA KOGA treba proizvoditi.
    • Proucava kretanja u celoj privredi trendove kretanja cena,proizvodnje,nezaposlenosti.
    • Znanje izbora
    • Nauka o novcu,bankarstvu,trzistu,kapitalu.
    • proucava trgovinu izmedju drzava
    • vestina privredjivanja tj.sposobnost pribavljanja neophodnih dobara za zivot.
    • ekonomija omogucava efikasnost I efektivnost.

    3.Sta izucava pozitivna a sta normativna ekonomija?
    Ekonomija proučava zakonitosti koje regulišu odnose u procesima proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje.pozitivna ekonomija proucava ciljeve i naucno objasnjenje kako privreda funkcionise.Normativna nudi preporuke kako bi trebalo privreda da funkcionise,zasnovane na licnoj poceni a ne na bazi istrazivanja.

    4.Sta izucava makroekonomija a sta mikroekonomija?
    Kangar Frish-prvi upotrebljava termine micro/macro dinamics.
    MAKROEKONOMIJA-izucava ekonomske agregatne velicine.Proucava:
    • privredu
    • bruto domaci proizvod
    • potrosnju
    • budzet
    • fiskalnu I monetarnu politiku
    • zaposlenost
    • investicije.
    MIKROEKONOMIJA-izucava pojedinacne ekonomske pojave,velicine,odnose vezane za pojedinca I preduzeca.Proucava:EKONOMSKE SUBJEKTE sa stanovista:
    • Troskova proizvodnje
    • Formiranja I raspodele dobiti
    • Formiranje cena
    • Zivotni standard
    • Licne potrosnje.
    • Proizvodnje I distribucije roba I usluga.

    5.Metode I naucni pristup izucavanja ekonomije?
    Ekonomski model/teorija izrazava se:
    • Verbalno
    • Matematicki
    • Graficki.
    Ekonomski model treba da sadrzi:
    • Definicije
    • Pretpostavke
    • 1 ili vise hipoteza
    • 1 ili vise predvidjanja.
    Naucni pristup-utice na :
    • Ekonomski rast
    • Cene
    • Plate
    • Raspodela dohotka.
    PRISTUPI:
    • POSMATRANJE(vazno za analizu ekonomskih dogadjaja iz proslosti)
    • EKONOMSKA ANALIZA(pocinje skupom pretpostavki,logicno izvodi odredjena predvidjanja o ekonomskom ponasanju ljudi,preduzeca)
    • STATISTICKA ANALIZA(daje potpunije razumevanje ekonomskih aktivnosti.zasniva se na ekonomskim podacima)
    • EKSPERIMENTI(ekonomisti se sve vise okrecu kontrolisnom eksperimentu)
    • CELINA(odnos celine I delova)
    • SUBJEKTIVNOST(upozorava nas da moramo biti parlamentarni)
    • ZAKON OSKUDNOSTI(ljudi vise trose nego sto privreda moze proizvesti)

    6.Navesti I objasniti specificnosti ekonomskih zakonitosti?
    EKONOMSKI ZAKONI-izrazavaju sustinske veze koje postoje izmedju I unutar ekonomskih odnosa.
    Specificnosti:
    • Objektivni zakoni(se sastoji u tome sto oni deluju nezavisno od stepena naseg saznanja I kontrole)
    • Nemaju stepen opstosti(nemaju jer se neprestano menja tehnika I tehnologija proizvodnje,organizacija rada,uslovi I odnosi raspodele razmene I potrosnje drustvenog proizvoda)
    • Izrazavaju dijalekticki karakter(predstavlaju svojstva prirodnih I drustvnih pojava I odnosa.kretanja covek-materijalna priroda)

    7.Klasicna ekonomska teorija?
    Predstavnici klasicne skole su ADAM SMIT I DAVID RIKARDO.Klasicna ekon.skola izdvaja 3 trzista:
    • TRZISTE ROBE
    • TRZISTE RADA
    • TRZISTE KAPITALA
    Na svim trzistima se uspostavlja ravnoteza:
    • Nivo cena
    • Realna zarada
    • Kamatna stopa
    Glavna teza ove skole je po stavu fr.ekonomiste SEJA:
    • da svaka ponuda robe automatski izaziva vlastitu traznju.
    • Oni tvrde da u privredi postoji stalna ekonomska ravnoteza.
    • Akcentuju znacaj private svojine,slobodnog trzista.
    Mesanje drzave u ekonomsku aktivnost utice na pad proizvodnje I rast nezaposlenosti.
    8.Kejnsijanska ekonomska teorija?
    Polaze od stava:
    • Privreda nije uvek u ravnotezi(drzava mora imati aktivnu ulogu u procesu uspostavljanja ravnoteze;njeno angazovanje je bitno za stabilizaciju traznje I izbegavanje recesije)
    • Faktori na strani traznje u kratkom roku odredjuju proizvodnju I zaposlenost
    • Mere monetarne I fiskalne politike se koriste za smenjenje inflacije uticu na privredni rast I zaposlenost.
    Aktivna drzavna politika kejns.pzanju poklanja merama iz sledecih oblasti:
    1. Monetarne politike(novac,kamata,kredit)
    2. Poreske politike
    3. Politike javnih rashoda
    4. Politike budzetskog deficit I javnog duga.
    9.Monetarizam?
    Ekonomski pravac koji se pojavio 40 godina 20 veka.Monetaristi daju znacaj ravnoteznog bruto domaceg proizvoda I ravnoteznih cena.Predstavnik je Milton Fridman.
    Monetaristicki model polazi od shvatanja da:
    • Monetarna politika delovanjem na investicije I potrosnju,dolazi do promena u ravnoteznom dohotku I ravnoteznim cenama.
    • Veruju da promene u monetarnoj politici imaju kratkorocne efekte na realni bruto domaci proizvod.
    • Ne veruju da je privreda podlozna neravnotezi.
    • Veruju da privreda tezi ravnotezi na nivou potencijalne proizvodnje I dohotka,oni zagovaraju minimalnu drzavnu intervenciju.
    • Isticu da periode relativnog brzog rasta novca prati inflacija,a relativno spor rast-recesija.
    • Po monetaristima rast ponude novca uslovljava inflaciju a smanjivanje ponude novca dovodi do recesije.
    10.Skola racionalnih ocekivanja?
    Nova klasicna ekonomija.Po njima se:
    • Privredni subjekti racionalno ponasaju
    • Uspesno procenjuju buduca ekonomska kretanja
    • Prilagodjavaju svoju ekonomsku aktivnost I za sve to koriste raspolozive informacije.
    • Veruju trzistu u regulisanju ponude I traznje
    • Osporavaju drzavi da na kratak rok moze da utice na zaposlenost I na proizvodnju.
    Kljucne pretpostavke racionalnih ocekivanja:
    • Ljudi koriste informacije na kojima donose odluke
    • Zarade I cene su promenljive
    11.Teorija ekonomije ponude?
    Od polovine pa do 80 godina 20 veka period pronalazenja nacina,pomocu kojeg ce se smanjiti inflacija I nezaposlenost.Da bi se nezaposlenost promenila-ekonomisti su zahtevali povecanje ponude I smanjenje poreza.


  6. #86
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    22

    Default nastavak

    3 tacke ovog teorijskog pravca:
    • Odstupanje od kejnsijanskog politika upravljanja traznjom
    • Akcentiranje motivacije I ponude
    • Zalaganje za smanjenje poreza.
    Laferova kriva
    Nize poreske stope omogucavaju vece iznose ukupnih poreskih zahvatanja
    Smanjivanje poreskih stopa je u funkciji stimulisanja privrednog rasta.
    Najbitniji stimulans ostojanje motiva preduzetnika da udju u biznis I pokrenu proizvodnju.
    13.Osnovne karakteristike sistema nacionalnih racuna?
    Sistem nacionalnih racuna-makroekonomski system prezentacije podataka koja pruza uvid u celokupnu ekonomiju kao I informacije o svakoj instituciji.
    SISTEM NACIONALNIH RACUNA SNA93
    EVROPSKI SISTEM RACUNA ESA95
    Oni pruzaju odgovore na:
    1. KO obavlja ekonom.aktivnosti(koje institucije)
    2. KADA se registruju
    3. GDE se odvijaju(geografski polozaj)
    4. KAKO se registruju(koja su pravila za belezenje I prikazivanje transakcija)
    Ucesnici(imaju razlicite ciljeve)
    Fizicka lica(domacinstvo)
    Pravna lica(drustvene jedinice)
    Institucionalne jedinice grupisu se u sektore:
    1. Nefinansijki sektor(formirane radi proizvodnje dobara I usluga radi ostvarivanja profita.bez obzira ko su njihovi vlasnici.ko ih kontrolise I kako dele profit odgovaraju pred zakonom)
    2. Finansijski sektor(bave se finansijksim posredovanjem)
    3. Sektor drzave(entiteti na republickom I lokalnom nivou.izvore prihoda kontrolise drzava a fondove popunjavaju od poreza I taksi)
    4. Sektor neprofitnih inst.jedinica(zakonski I drustveni entiteti za proizvodnju dobara.Mogu da ostvare dobitak ili gubitak ali profit ne dele sa vlasnicima.To su obicno oblasti zdravstva,obrazovanja,profesionalni sport)
    5. Sektor domacinstva.(male grupe osoba,dele isti proctor za stanovanje,udruzuju deo prihoda ili sav prihod I imovinu,trose zajedno za smestaj,.hranu.Smatraju se potrosackim jedinicama.)
    Vazna komponenta ekonomskih aktivnosti je vreme.
    Ekonom.aktivnosti se registruju na 2 nacina:
    1. Tokovi(iznosi.transakcije,tokovi dobara,fondova)
    2. Stanja(povezani sa tokovima)
    Transakcije-ekonomski tokovi razmene vrednosti izmedju institucionalnih jedinica na bazi ugovora
    2 vrste transakcija:
    1. Novcane(zarade,porezi,penzije)
    2. Nenovcane(natura,trampa)
    14.Bruto domaci proizvod?
    Bruto domaci proizvod je vrednost output proizvedeno u granicama jedne zemlje u period od godine dana.Oznacava se kao GDP.
    15.Osnovne metode njegovog izracunavanja?
    Utvrdjuje se pomocu 3 metode:
    • Metod proizvoda(meri se vrednost GDP ,sabirajuci vrednosti svih proizvoda I usluga proizvedenih u toku 1 godine)
    • Metod dohotka(on polazi od dohodaka koje generira proizvodnja dobara I usluga.Iznos dohodaka =zbiru svih dodatih vrednosti dodata vrednost=razlici izmedju prihoda I troskova.Ta razlika su nadnice,palte,profiti kamate..
    GDP je iznos dodatih vrednosti I jednak je zbiru svih stvorenih dohodaka(nadnice,plate)
    Bruto domaci proizvod=bruto domacem dohotku
    GDP = GDD
    • Metod izdataka(troskova)(on sabira sve izdatke koje imaju potrosaci,drzava,investitori)
    GDP=C+G+I+X-M
    C-izdaci potrosaca(domacinstva)
    G-izdaci drzave
    I-izdaci na investicije(fabricke zgrade,masine)
    X-izvoz dobara I usluga
    M-uvoz dobara I usluga

    16.Bruto domaci prozivod,neto dohodak iz inostranstva ,bruto nacionalni dohodak?
    Bruto domaci proizvod GDP-ukljucuje dohotke generirane u granicama jedne zemlje,nezavisno ko je vlasnik tih dohodaka.
    Neto dohodak iz inostranstva-neto efekat priliva dohodaka iz inostranstva I odliva dohodaka u inostranstvo
    Bruto nacionalni dohodak GNI-dobijamo sabiranjem GDP I NETO DOHOTKA IZ INOSTRANSTVA.
    GNI=GDP-NETO DOHODAK IZ INOSTRANSTVA.
    GDP-proizvodnja na domacem terenu
    GNI-vrednost dohodaka zaradjenih od strane domacih rezidenata
    Neto nacionalni dohodak NNI-dobijamo GNI-AMORTIZACIJA=NNI
    Raspolozivi dohodak domacinstva DI-to je dohodak kojim ljudi zaista raspolazu za trosenje ili stednju.on ostaje posle raznih odbitaka(porez na dohodak,doprinosi osiguranju)
    DI=GNI-POREZI (NA PROFIT,POREZ NA ROBU,USLUGE)
    17.Kvartalni racuni?
    Su deo nacionalnih racuna..to je sistem transakcija,zabelezenih u kvartalnoj dinamici.
    Zasnivaju se na istim:
    1. Principima
    2. Definicijama kao I godisnji racuni.
    3. Strukturama..
    Specificnosti proizilaze iz njihove namene.Kvartalni racuni se zasnivaju na:
    1. Kvartalnim
    2. Mesecnim izvorima podataka.
    Obracuni su raspolozivi najkasnije 90 dana po isteku kvartala..Revizije su neizbezne kod krtakorocnih obracuna.Isti su kao I godisnji racuni,kroz usaglasavanje godosnjih I kvartalnih obracuna uz statisticke I matematicke tehnike.
    Statisticke metode za sastavljanje kvartalnih racuna:
    1. Direktna(izvori isti kao I za godisnji obracun,jedino kada se podaci poklapaju u kolicini,ceni,troskovima)
    2. Indirektna(uz pomoc statistickih ili matematickih metoda,vise su zastupljeni)
    18.Objasniti nominalne I realne ekonomske velicine?
    Bruto domaci proizvod GDP,-njegova vrednost I obracun se izrazava pomocu 2 vrste cena:
    1. Tekucih (su trzisne cene u privredi u toku jedne godine.po tim cenama se robe kupuju I prodaju u toku te godine)
    GDP cija vrednost je obracunata po tekucim cenama nazivamo nominalnim bruto domacim proizvodom.)
    2. Stalnih (da bi se dobila jasnija slika o kretanju velicine bruto domaceg proizvoda,GDI,njegov porast ili pad,on se mora ocistiti od porasta nivoa cena,tako da se obracun GDI vrsi putem stalnih cena.Kod ove vrste obracuna uzimaju se cene iz one godine u kojoj su privredna kretanja bila najstabilnija I kada je dolazilo do najmanjih promena cena)
    REALAN DRUSTVENI PROIZVOD-bruto domaci proizvod obracun po stalnim(fiksnim)cenama.Dobija se kada se kolicina proizvedene robe I izvrsene usluge u toj godini pomnozi sa stalnim cenama.
    19.Definisati privredni sistem?
    Sisteme mozemo grubo podeliti na 3 velike
    • Prirodne(funkcionisu u skladu sa zakonima prirode)
    • Tehnicke(tvorevine oveka)
    • Organizacione:
    1.moralne(odnosi medju ljudima)
    2.instrumentalni(oblast nauke,umetnost)
    3.materijalne(drustvene delatnosti)
    Privredni sistem je skup institucionalnih resenja,mera,instrumenata I mehanizama kojima se regulisu medjusobni odnosi privrednih subjekata u procesu proizvodnje,raspodele,razmene I potrosnje.
    20.Navesti osnove savremenog privrednog sistema?
    1.Oblik I sadrzaj vlasnistva:
    privatno,drzavno,drustveno
    2.Robno bice privrede-:
    robna I naturalna
    3.Integralna trzista-:
    Trzista roba I usluga(robno trziste) I finansijska trzista.
    4.Trziste radne snage
    5.Planiranje
    6.Preduzece-osnovni privredni subject
    7.Dobit-motiv I potvrda uspesnosti poslovanja preduzeca
    8.Cvrsti principi pravne drzave-zakonska I podzakonska uredjuje privredni i fiskalni system.
    9.Ograniceno strukturno prilagodjavanje drzave u upravljanju privrednim sistemom.
    21.Kljucni elementi privrednog sistema?
    1) Resursi
    2) PPrivredni subjekti
    3) Privredne institucije
    1)Resursi-su sve raspolozivi materijalni I nematrijalni izvori stvaranja materijalnog bogatstva I ekonomskog blagostanja.Privredni resursi:
    1) Geograf.polozaj
    2) Tip zemljista
    3) Rudno bogatstvo
    4) Bogatstvo vodotokovima
    5) Bogatstvo sumama,vazduhom…
    Resurs nad resursima je stanovnistvo.Moze se posmatrati kvantitativno(broj)I kvalitativno(kvalifikacije I obrazovanje)
    2)Privredni subject-podela na:
    1) Prema broju lica(pojedinacni I grupni)
    2) Delatnosti(poljoprivredna,industrijska,zanatska)
    3) Ulozi(proizvodjac ili potrosac)
    4) Drustvenom status(oni koji odlucuju,tj.neodlucuju)
    TRI VRSTE SUBJEKTA:
    1) Drzava(privredno-politicka zajednica)
    2) Privredna drustva(organizovanezajednice)-privredno,javna,akcionarska)
    3) Domacinstva(osnovne potrosacke jedinice)
    3)Privredne aktivnosti sastoje se iz:
    1) Proizvodnje
    2) Raspodele
    3) Razmene
    4) Potrosnje
    Njihov bitan segment je investiciona aktivnost,ulaganja u sadasnost”kako bi se ubrali plodovi u narednom periodu”

    22.Tipovi privrednih sistema?

    4 Osnovna kriterijuma grupisanja:
    1)Prema karakteru vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju I oblicima prisvajanja:
    a) Privatna
    b) Drzavna
    c) Drustvena svojina
    2)Prema sistemu donosenja ekonomskih odluka
    3)Prema motivacionom sistemu-motivi stimulisanja zavise od ekonomskih drustvenih I ideoloskih ciljeva..
    4)Prema nacinu alokacije proizvodnih resursa I ekonomskih aktivnosti
    3 osnovne grupe privrednih sistema:
    1. Kapitalisticki privredni sistem
    2. Socijalisticki centroplanski privredni sistem
    3. Socijalisticki trzisni p.sistemi
    Nova tipologija privrednih sistema
    1. Socijalno-trziste,participstivni sistemi
    2. Ostale razvijene zemlje
    3. Zemlje u tranziciji
    4. Socijalisticke reformske privrede

    23)Tranzicija?

    Predstavlja transformciju na svim segmentima u jednoj drzavi,a pre svega privredni system,politicki odredjen socijalni aspect I sve sfere vanprivrednih aktivnosti.
    Kljucne faze procesa tranzicije se mogu svesti na:
    1. Liberalizacija-podrazumeva process smanjivanja trgovinskih barijera na internom I eksternom nivou,kao I slobodno formiranje cena na trzistu I sto manje barijera u izvozu.
    2. Makroekonomska stabilizacija-kontrolisana inflacija I prihvatljiva stopa nezaposlenosti(4-6 % na godisnjem nivou)
    3. Restruktiranje I privatizacija-reformisanje preduzeca za efikasniju proizvodnju
    4. Promene u politickom I privrednom sistemu.
    TRANZICIJA ima za cilj:
    1) Stvaranje efikasnijeg sistema privredjivanja
    2) Dostizanje kvaliteta zivota razvijenih privreda
    3) Stabilniji privredni razvoj
    4) Visi nivo zaposlenosti
    5) Veca stabilnost cena
    Kljucne faze tranzicije?
    Proces tranzicije podrazumeva transformacije na makroekonomskom I mikroekonomskom nivou.Promene na makroekonomskom nivou se odvijaju u nekoliko faza koje se mogu vezati za reforme privrednog sistema,odnosno 1 FAZA TRANZICIJE:
    1. USLOV-Reforma institucionalnog sistema-(nova uloga drzave I novi polozaj preduzeca)
    2. USLOV-Privatizacija(bitan preduslov za uspesnu tranziciju)
    3. USLOV-Internacionalizacija(otvaranje prema svetu)

    DONE!!!




  7. #87
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    62

    Default

    JAO STAŠO CARICE!!!!
    *Holy cow*

  8. #88
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    22

    Default Makroekonomija odgovori

    Ovo sam skinula sa foruma, a poslala je "Ivanica78"
    Hvala u naše ime!!!!!!!!!!!!

  9. #89
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Poruka
    22

    Default Makroekonomija odgovori

    Sad samo još da naučimo!!!!!!!!!!! Napred DLS-ovci!!!!!

  10. #90
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Oct 2009
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    62

    Default

    Samo još da je sve ovo tačno i napred DLS-ovci!!!
    Nadajmo se da su možda neke prethodne generacije imale ista pitanja i da imaju sačuvane odgovore na pitanja...
    *Holy cow*

Pravila pisanja

  • Ne možete postavljati nove teme
  • Ne možete odgovarati na poruke
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete menjati svoje poruke
  •