Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikazani rezultati od 11 do 18 od ukupno 18

Tema: Ekonomija u subotu.....

  1. #11
    Registrovan korisnik BrusLi's Avatar
    Datum učlanjenja
    Jan 2006
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    213

    Default

    Evo ti sva moguca pitanja pa se nadam da ces najvaznije nauciti jer je nemoguce nauciti sve

    1. definisi pojam ekonomije kao nauke
    ekonomija je nauka koja se bavi proucavanjem odnosa medju ljudima u procesu materijalne proizvodnje
    2.osnovne karakteristike ekonomije kao nauke
    Ekonomija je drustvena, ekonomska, prakticna, relativno istorijska , teorijska nauka
    5.pojam ekonomskih zakona
    Ekonomski zakoni su objektivni zakoni koji regulisu uzajamno posredne veze izmedju pojava I odnosa
    6.specificnosti ekonomskih zakona
    Ekonomski zakoni su objektivni zakoni, nemaju stepen opstosti I univerzalnosti prirodnih zakona, izrazavaju dijalekticki karakter I dijalekticke zakonitosti izmedju odnosa I pojava
    7.zakon srazmerne raspodele drustvenog fonda rada na razne delatnosti
    Svaka drustvena zajednica u odredjenom vremenskom periodu raspolaze ogranicenom masom rada neophodnom da se proizvede drustveno potrebna kolicina proizvoda. Deli se na minuli (prosli), I zivi (sadasnji) rad.
    8.zakon vrednosti I kako regulise
    Zakon vrednosti je najbitiniji zakon robne privrede. Regulise odredjivanjem drustveno potrebnog radnog vremena za proizvodnju robe.izrazava odredjene bitne veze izmedju drustvenog rada, vrednosti I cene robe.
    9.Zakon ponude I traznje
    Ekonomski zakon putem kojeg se formira trzisna cena robe. Kada cena nekog proizvoda raste, traznja opada, kada cena nekog proizvoda raste, traznja za njim ce opadati.
    10.zakon koncentracije I centralizacije
    Zakon koncentracije I centralizacije dovode do stvaranja monopola koji danas dominiraju kapitalistickom privredom, tako velikim kapitalom upravlja mali broj ljudi.
    11.koncentracija kapitala
    Je stalni porast pojedinacnog kapitala , tako sto se vrsi stalna akumulacija kapitala.
    12. centralizacija kapitala
    Znaci preraspodelu svojine a time I prava odlucivanja (akcionarska drustva)
    13.privredni system
    Celokupnost drustveno ekonomskih odnosa izrazenih kroz razlicite drustveno ekonomske kategorije cini drustveno ekonomski system
    14.karakteristike ps
    Privredni system je hijerarhijski uredjen, istorijska kategorija, na lestvici drustvenog sistema zauzima vodece mesto, teleoloski system (system cilja), organizacioni system, relativno otvoren
    15.nosioci ps
    Domacinstva, privredna drustva, drustveno politicke organizacije, drustveno politicke zajednice
    17.ciljevi ps
    Puna zaposlenost,zivotni standard, uravnotezen platni bilans, moguca stopa ekonomskog rasta, moguc porast licnih dohodaka
    18.makroekonomski agregati
    Su najopstiji sinteticki pokazatelji drustvene proizvodnje, koji pokazuju privredni razvoj ili stagnaciju. Dp, dbp, nd
    19.vrednosna struktura dbp
    Dbp=mtp+nd+am dbp=nv+pv
    Dbp-drustveni bruto proizvod
    Mtp-materijalni troskovi proizvodnje
    Nd-nacionalni dohodak
    Am-amortizacija
    Pv-prenesena vrednost
    Nv-novostvorena vrednost
    20.dbp
    Dbp podrazumeva ukupnu masu proizvoda tj materijalnih dobara I proizvodnih usluga u jednoj privredi za odredjeni period vremena, najcesce godinu dana
    21.materijalna (naturalna) struktura dbp
    Materijalni aspect dbp ukazuje na to da on sadrzi veliki broj kvalitativno razlicitih proizvoda I proizvodnih usluga, tj razlicite upotrebne vrednosti
    22.dp
    Smatra je najprikladnijim pokazateljem obima drustvene proizvodnje jer u njemu nema obracunavanja istih velicina.
    23.vrednosna struktura dp
    Dp=nd+am
    Dp-drustveni proizvod
    Nd-nacionalni dohodak
    Am-amortizacija
    24.nd
    Podrazumeva novostvorenu vrednost u privredi jedne zemlje u toku posmatranog vremenskog perioda. Nd je rezultat istinskih aktivnosti jedne zemlje.
    25.metode istrazivanja nd
    Proizvodna (realna), licna(personalna), rashodna
    26.amortizacija
    Je process prenosenja dela vrednosti sa osnovnih sredstava na gotov proizvod
    27.nominalni I realni dp
    Nominalni je cija je velicina vrednosti obracunata po tekucim cenama, a realni dp je obracunat po stalnim cenama
    28. tekuci I potencijalni dp
    Tekuci dp podrazumeva kolicinu materijalnih dobara I usluga, uz upotrebu postojecih materijalnih dobara I usluga uz dostignut nivo zaposlenosti. Potencijalni dp predstavlja onu velicinu dp koji bi se realizovao u stanju pune zaposlenosti, uz upotrebu postojecih materijalnih dobara I usluga.
    29. namenska raspodela nd
    Nd=lp+q+ak
    Nd-nacionalni dohodak
    Lp-licna potrosnja
    q-opsta potrosnja
    ak-akumulacija
    30.akumulacija
    Je deo nd koji se pretvara u capital
    31.trziste
    Prestavlja oblik razmene proizvodqa I usluga posredstvom novca, na kome se cena formira na osnovu pobude I traznje. Mesto gde se kupac I prodavac vezuju.
    32.kriterijumi I podele trzista
    Prema prostoru:lokalno, regionalno, nacionalno, medjunarodno
    Prema mestu gde roba dolazi do kupca: na veliko I na malo
    Prema predmetu trgovine: trziste novca, robe I usluga, faktora proizvodnje
    S obzirom na uslovne razmere:slobodno I vezano
    S obzirom na karakter dominirajucih odnosa potrazivanja:monoplosko, ologopolsko, konkurentsko
    S obzirom na oravne propise koji regulisu kupovinu I prodajutvoreno I zatvoreno
    33.f-je trzista
    Alokativna, selektivna, distributivna, informativna
    34.informativna f-ja
    Trziste nam pruza informacije po kojoj ceni neku robu kupujemo odnosna prodajemo
    35.selektivna f-ja
    Trziste nagradjuje I motivise sve one koji su produktivni I efikasni, a uklanja sa trzista I kaznjava one koji su neproduktivni I neefikasniji
    36.alokativna f-ja
    Moderno trziste nam pruza alokaciju resursa na najednostavniji nacin, ako se moze postici dobra cena, takvo poslovanje donosi dobit,tj ekstra profit
    37.drustvena reprodukcija
    Trosnja materijalnih dobara kojima se zadovoljavaju ljudske potrebe dovodi do novih cilkusa proizvodne aktivnosti I tako se neprestano odvija kruzni tok od proizvodnje, preko raspodele I potrosnje koja ponovo pokrece proiyvodnju.
    38.fak proizvodnje
    Rad, sredstva za rad, predmeti rada
    39.konkurencija
    Unutrasnja motorna snaga koja pokrece trzisni mehanizam
    40.vrste konkurencije
    Potpuna, nepotpuna I monopolisticka
    41.robna privreda I uslovi nastanka robne privrede
    Je organizacioni oblik privredjivanja u kome se subjekti profesionalno I trajno opredeljuju za proizvodnju jedne vrste Ili vise slicnih vrsta roba namenjenih trzistu.
    Uslovi nastankaojava viska vrednosti, pojava privatne svojine, podela rada
    42.roba I svojstva
    Roba je drustveno koristan proizvod namenjen trzistu.
    Upotrebna vrednost :korisnost, sposobnost da zadovolji ljudsku potrebu
    Vrednostdredjena drustveno poterbnim radnim vremenom
    43.produktivnost
    Sposobnost rada da u jedinici vremena stvori vecu ili manju kolicinu robe
    44.ekonomicnost
    Je princip uspesnog poslovanja u odnosu na troskove proizvodnje
    45.rentabilnost
    Odnos izmedju kapitala I profita-profitna stopa
    46.najmanina
    Cena radne snage
    47.osamostaljeni delovi ind kapitala I njihove dobiti
    Zajmovni capital-kamata
    Akcijski capital-dividenda
    Trgovacki capital-trgovacki profit
    48.kapital
    Je vrednost koja se u procesu materijalne proizvodnje oplodjuje
    49.konstantni capital –C
    Je deo kapitala koji se ulaze u sredstva za rad I predmete rada. Njegova vrednost pre I posle proizvodnje ostaje ista, nadoknadjuje se kroz amortizaciju.
    50. varijabilni capital-V
    Je deo kapitala koji se ulaze u radnu snagu, jer je jedino radna snaga sposobna da proizvede vecu vrednost nego sto je u nju ulozeno.
    51.stopa viska vrednost-m
    Pokazuje stepen eksploatacije radne snage
    m’=m/V *100%
    m’stopa viska vrednosti
    m-masa viska vrednosti
    V-varijabilni capital
    52.visak vrednosti W
    Je prirastaj iznad ulozene I utrosene vrednosti u procesu materijalne proizvodnje, stvara ga radna snaga, nastaje u proizvodnji, prisvaja ga kapitalista
    W=C+V+m
    W-visak vrednosti
    C-konstantni capital
    V-varijabilni capital
    m-masa viska vrednosti
    53. profit- pf
    Je pojavni oblik vrednosti, trzisno ispoljavanje viska vrednosti
    54. razlika pf I W
    Jer se gledaju sa razlicitih aspekata
    55.profitna stopa-pf’
    Pokazuje stepen oplodnje kapitala
    Pf’=pf/kC+V)*100%
    Pf’-profitna stopa
    Pf-profit
    k-kapital
    56.formula kruznog kretanja kapitala
    Sr
    N-R -P-R’-N’
    Pr
    N-novcani oblik R-robni oblik Sr-sredstva za rad Pr-predmeti rada P-proizvodni oblik
    R’-robni oblik N’-novcani oblik
    57.trogovacki capital I profit
    Trgovacki capital je osamostaljeni deo industrijskog kapitala I nosi dobit- trgovacki profit. On svoje f-je crpi iz oblasti prometa, I njegov zadatak je realizacija, tj prodaja robe. Trgovacki profit se obracunava kao I indudustrijski, po istoj stopi, tj po srednjoj profitnoj stopi
    58. zajmovni capital
    Je osamostaljeni deo ind kapitala , nosi dobit kamatu. Koristi se se za za obnavljanje I prosirivenje obima proizvodnje
    59. kamata –k, I kamtna stopa –k’
    k-je iracionalna cena za upotrebu zajmovnog kapitala
    k’-odnos izmedju zk I k, pokazuje cenu 100 jedinica zk
    k’=k/zk*100%
    60.svojstva kamate
    K je poznata velicina I moze da obuhvati samo deo pf
    61.dividenda D,I dividendna stopa-d’
    Dividenda je dobit ak(akcijskog kapitala), a dividenda stopa pokazuje stepen oplodnje akcijskog kapitala
    D’=md/ak*100%
    md-masa dividende
    62.svojstva d’
    d’ je pretpostavljena velicina I moze da obuhvati ceo profit
    63.cena akcije
    Cak=nv*d’/k’ cak=D/k’ *100%
    64.akcija
    Je imovinsko pravna potvrda tj hartija od vrednosti koja svom vlasniku donosu mogucnost da upravlja I rukovodi preduzecem
    65.obrt kapitala
    Je ekonomski krug kapitala, kada krene iz novcanog, preko proizvodnog u robin oblik pa se vraca ponovo u novcani…
    66.organski sastav kapitala
    je odnos C I V, pokazuje procentualno ucesce C na V, u strukturi kapitala
    67.f-je novca
    Novac kao mera vrednosti- novac je u odredjenom vremenu dobio vrednost da meri vrednosti ostale robe, on je jedna vrsta robe
    Novac kao prometno sredstvo-roba se prodaje za novac, pa se za isti novac kupuje nke druga roba, novac ucestvuje kao posrednik u razmeni
    Novac kao platezno sredstvo-javlja se u kreditnim transakcijama
    Novac kao blago- predstavlja olicje bogatstva I drustvene moze, a moze I da se povuce iz prometa
    Svetski novac-neophodna je konvertabilnost valute, pojavom svetske privrede
    68.novac
    Novac je u odredjenom vremenu I prostoru dobio vrednost da bude ekvivalent, tj da meri vrednosti ostale robe
    69. oblici novca u prometu
    Metalni novac, papirni novac, kreditni novac
    70.vrste kreditnog novca
    Menice, cekovi, banknote
    71.faktori koji uticu na kolicinu novca u opticaju
    Src-suma robnih cena
    Srck-suma robnih cena prodate na kredit
    d-dospela placanja
    k-kompezacija, uzajamna prebijanja
    o-brzina opticaja
    72. izraz za kolicinu novca u opticija
    src-srck+dp-k
    Kn= ----------------------
    o
    73.sta su monetarni agregati
    Monetarni agregati su odredjene kategorije koje u kreditno monetarnoj politici se koriste kao indikatori koji sluze za definisanje kvaliteta I funkcija novca u privredi, za vodjene monetarne politike, I politike likvidnosti privrede I dr sektora. Osnovni monetarni agregati su m1-novcana masa, m2-likvidna sredstva, m3-ukupn alikvidna sredstva, m4- monetarni volumen (ukupni depoziti), m5-monetarni potencijal, m0-primarani novac (monetarna baza.)
    74.kredit I f-je
    Kredit je duznicko poverilacki odnos u kome poverilac daje duzniku odredjenu kolicinu novca, sa obavezom duznika d ace po isteku odredjenog vremena vratiti taj novac uz odredjenu nadoknadu-kamatu.
    Mibilizacija, koncentracija I centralizacija, I njegova alokacija na mesta gde se najkorisnije mogu upotrebiti. Kredit ubrzava process reprodukcije, dovodeci do razvoja proizvodnih snaga drustva.
    75. pojam I znacaj investicija
    Investicije predstavljaju deo tekuceg dp koji se ulaze u rad, sluze za zamenu utrosenih kapaciteta, njima se prosiruje I izgradjuju novi moderni objekti I kapaciteti. Obezbedjuju prosirenu reprodukciju, stvaraju materijalno tehnicke osnove za rakonstrukciju svih privrednih grana, doprinose primeni spoljne trgovine, doprinose odrzavanju privredne stabilnosti, obezbedjuju pozeljne stope privrednog rasta, predstavljaju osnovu reprodukcije materijalnih osnova zivota ljudi.
    76. kriterijumi, podele I vrste investicija
    Prema nameni: privredne I neprivredne, a privredne se dela na investicije u osnovna sredstva I investicije u obrtna sredstva
    Prema izvoru sredstava: neto, bruto I nove investicije
    Prema tehnickoj strukturi: investicije u objekte I opremu
    78. izvori investicija
    Amortizacija, krediti domacih banaka, budzet drzave, stedni ulozi gradjana, inostrana sredstva.
    79. Vrste struktura investicije
    Globalna ekonomska struktura investicije
    Tehnicka struktura investicija
    Reproduktivna struktura investicija
    80.kako se meri efikasnst investicija
    Prosecnim kapitalnim koeficijentom I prosecnim marginalnim koeficijentom
    81.kapitalni koeficijent
    Predstavlja odnos izmedju osnovnih sredstava I proizvodnje. Pokazuje koliko je jedinica osnovnih sredstava potrebno da se dobije jedinica proizvodnje.
    Kp=Os/p
    82.kakav moze biti kp
    Moze biti prosecni kapitalni koeficijent I prosecni marginalni koeficijent
    83.prosecni kapitalni koeficijent
    Prosecni kapitalni koeficijent je odnos izmedju osnovnih sredstava (fiksnih fondova) I proizvodnje. Pokazuje ekonomsku efikasnost I drustvenu rentabilnost osnovnih fondova.
    84. Prosecni marginalni koeficijent
    Predtavlja odnos izmedju investicija I prirasta proizvodnje. Pokazuje koliko je jedinica investicije potrebno da bi se ostvarila jedinica prirasta u proizvodnji.
    Ki=I/ Äp
    85.cena I pojam cena
    Cena je trzisna kategorija I predstavlja izraz vrednosti robe a formira se na osnovu ponude I potraznje I njihovih medjusobnih odnosa. Pojam cena obuhvata celokupnost institucionalnih, trzisnih, pravnih I organizacionih elemenata u kojima se formiraju cene. On obuhvata subjekte sistema cena, kriterijume formiranja cena, rezim cena I kontrolu cena.
    87. faktori koji uticu na visinu cena
    Obim ponude I traznje, kupovna moc potrosaca, njihove potrebe I preferencije, troskovi proizvodnje, mere ekonomske politike, trzisne structure..
    88.vrste cena
    Prema nacinu formiranja: administrativne, slobodno formirane (trzisne) cene
    Prema ostalim kriterijumima: fiksne cene, stabilne cene, kolaps cena, barijera cena, fruktuirajuce cene, lukrativne cene, atraktivne cene, rapidnost cena
    89.f-ja cena
    Prenose informacije povezujuci ucesnike na trzistu bez obzira na prostorne udaljenosti medju njima
    Podsticu izbor onih metoda koje su najmanje skupe, koji se baziraju na koriscenju raspolozivih izvora, I omogucavaju realizaciju najpozeljnijih ciljeva
    Oddredjuju koliko ko dobija od proizvoda, vrse distribuciju prihoda
    90. inflacija
    Inflacija se definise kao stanje u kojem usled povecavanja kolicine novca u opticaju dolazi do pada vrednosti novca, sto se manifestuje u opstem povecanju cena.
    92. filipsova kriva
    Je graficki prikaz odnosa izmedju stope nezaposlenosti inflacije, nadnica I plate I inflacije, nezaposlenosti I nadnica I plata.
    Filipsova kriva pokazuje da izmedju stope nezaposlenosti I stope postoji obrnuta proporcionalnost. Niza stopa nezaposlenosti postize se po cenu vise stope inflacije, odnosno stopa inflacije moze biti smanjena samo uz vecu stopu nezaposlenosti.
    94. potrosnja I kako je delimo
    Potrosnja je finalna upotreba proizvedenih materijalnih dobara I usluga.
    Osnovna podela: proizvodna I neproizvodna
    Sa aspekta dinamike: licna, opsta, investiciona
    95.Opsta potrosnja Q, fak fje
    Je oblik finalne potrosnje. Rec je o potrosnji drzave u razlicite svrhe: administrativne, socijalne, upravne…
    Fak-karakter drustveno ekonomskog sistema I privrednog sistema kao njegovog podsistema , ekonomsk auloga drzave, system I politika raspodele.
    Fje-Q predstavlja nuzan factor u razvijanju proizvodnih snaga I povecanju produktivnosti rada, Q je bitna komponenta zivotnog standarda I deo celokupnih zivotnih radnih I drustvenih uslova stanovnistva, socijalna, redistributivna fja.
    96. Licna potrosnja Lp, fak, fje
    Definise se kao deo ukupne potrosnje kojim stanovnisti pojedinacno zadovoljava svoje potrebe.
    Fak- dostignut nivo privrednog razvoja zemlje, dinamika rasta dp I nd, struktura proizvodnje I nivo primenjene tehnike, system I politika raspodele dohotka, demografski fak
    Fje-reproduktivna, tj fja obnavljanja radne snage, uticaj Lp na proizvodnju, uticaj Lp na agregatnu traznju.
    100.investicija/akumulacija
    Akumulacija predtavlja kategoriju namenske raspodele nd, a investicija kategoriju njene finalne upotrebe. Po velicini, investicija je uvek veca od akumulacije s razlogom jer akumulacije nije uvek jedini izvor investicija.
    101.demografske investicije
    Predstavljaju minaimalni deo investicija koji se mora ulagati da bi se s obzirom na prirodni prirasta, velicina nd, odnosno dp po stanovniku ostala nepromenjena tj na postojecem nivou u odnosu na prethodni period. Velicina ovih investicija se utvrdjuje primenom demografske stope investicija. Ako stopa investicija bude ispod nivoa demografskih imvesticija, dovodi se u pitanje I ugrozava se dostignut nivo zivotnog standarda.
    102.bruto investicije
    Predstavljaju ukupna ulaganja u osnovne fondove (osnovna sredstva) I njihov izvor cine neto investikice (akumulacija), I amortizacija
    Bi=Ni+Am
    Ni=Ak
    Bi=Ak+Am
    103.neto investicije
    Poticu iz ND, izvor Ni je akumulacija Ni=Ak
    104.Nove investicije
    Pojavljuju se kao kategorija raspodele novog proizvoda. Sluze za prosirenu reprodukciju, tj za uvecanje obima osnovnih sredstava. Njihov izvor je akumulacija I akumulativni deo amortizacije (neutroseni deo Am koji je namenjen zameni)
    Dobijaju se umanjivanjen Bi za iznos zamene
    N=Bi-Z
    Bi=Ak+Am
    N=Ak+Am-Z
    105. vrste kredita
    Prema nameni-proizvodjacki I potrosacki
    Prema rocnosti-kratkorocni I dugorocni
    Prema poreklu-domaci I strain
    106. izvori kredita
    Investiciona sredstva, privremeno slobodna sredstva privrednih subjekata, slobodna novcana sredstva stanovnistva, privremeno slobodn asredsva DPZ, privremeno slobodn asredstva raznih fondova, sredstva banaka, inostrana sredstva
    108. osobine kredita
    Privredni odnos izmedju primaoca I davaoca kredita
    Karakteristican je za robno novcanu privredu
    Nastaje slobodnom voljom 2 subjekta
    Privremeno se razdvaja pravo vlasnistva na pravo raspolaganja
    Karakterise ga nacelo povratnosti, bez koga nema kredita
    Bitan element poverenja-boniteta
    Kamata je uobicajena iako nije obavezan
    Oblik I nacin davanja I vracanja nije bitan
    109. kriterijumi I podele inflacije
    1)prema jacini ili intezitetu obezvredjivanja novca
    Laka ili puzajuca, srednja, hiperinflacija
    2)prema duzini trajanja
    Sekundarna, jednokratna, hronicna
    3)prema poreklu nastanka
    Domaca, uvezena
    4)prema uticaju na cene
    Aktivna, neaktivna(prigusena), otvorena, hiperinflacija
    5)prema nacinu nastanka
    Namerna(hotimicna), nenamerna(spontana)
    110. uzroci inflacije
    Inflacija efektivne novcane traznje (monetarna inflacija), inflacija usled smanjenja robnih fondova, inf usled autnomnog porasta cena, usled neravnomerne raspodele nd u privredi, platni bilans usled inf, inflacija troskova reprodukcije, strukturna inf
    113.pojam i vrste kolektivnog ugovora
    Kolektivni ugovor naziva se opsti pravni okir kojim se uredjuju sva pitanja vezana za radne odnose.
    Vrste: opsti I posebni
    114. realni I finansijski capital
    U realnom obliku capital egzistira kao sredstvo za proizvodnju, masine, oprema, postrojenje, zgrade, I dr objekti, reprodukcioni material, zalihe poluproizvoda, zalihe neprodate robe.
    U finansijskom obliku capital egzistira u razlicitim finansijskim instrumentina koji donose prihod svom vlasniku.
    115. oblici finansijskog kapitala
    Novcani krediti, stedni ulozi, obveznice, akcije (deonice), komercijalni zapisi
    116. pojam svetskog trzista
    Svetsko trziste deluje kao’integralna zajednica naroda’ I onoje manifestacija cinjenice da u medjunarodnoj razmeni ucestvuju razliciti nacionalni organizmi, sa specificnim proizvodnim mogucnostima, nejednakom intezivnoscu I produktivnoscu rada, sto dovodi do neekvivalentne razmene na svetskom trzistu
    117.osnovna podela subjekata na svetskom trzistu
    Oko 3000 preduzeca- monopola I transnacionalnih kompanija
    Oko 500 internacionalnih I transnacionalnih banaka
    Oko 200 drzava
    Oko 300 razlicitih medjunarodnih organizacija
    118. pojam I vrste medjunarodnih ekonomskih transakcija
    Transakcije cine predmet poslovanja u medjunarodnoj trgovini
    Vrste:
    1) medjunarodno kretanje robe (ukljucujuci medjunarodnu dugorocnu proizvodnu kooperaciju)
    2) medjunarodno kretanje usluga
    3) medjunarodna migracija radne snage
    4) medjunarodno kretanje novca I kapitala, ukljucujuci I direktna ulaganja
    5) medjunarodni transfer tehnologije, ukljucujuci I tehnicko poslovnu saradnju
    119. Liberalizam u spoljnoj trgovini
    Podrazumeva slobodu u ponasanju privrednih subjekata uz minimalno mesanje drzave u njihov poslovni zivot. Liberalizam je system spoljne trgovine bez ogranicenja kontigentima, dozvolama I dr instrumentima spoljne trgovinske politike
    120. protekcionozam u spoljnoj trgovini
    Potice od latinske reci protegere I znaci pokriti, zastititi. Njegov cilj je zastita domace privrede od inostrane konkurencije.
    121. pojam tranzicije u svetu
    Process tranzicije u svetskim okvirima podrazumeva process prelaska industrijskog u postindustrijsko (informaticko) drustvo.
    122. pojam tranzicije u ex socijalistickim zemljama
    Tranzicija se definise kao reformska strategija pretvaranja socijalistickih privreda I njihovog prestruktuiranja u otvorene trzisne privrede, kao I njihovo ravnopravno ukljucivanje u konkurenciju na svetskom trzistu.
    123. opsti cilj u ex socijalistickim zemljama
    Izgradnja trzisne structure privrede
    124. Pojedinacni ciljevi u ex socijalistickim zemljama
    1) Privatizacija drzavno/drustvenog sektora privrede
    2) Liberalizacija ekonomskih odnosa na unutrasnjem I medjunarodnom planu
    3) Deregulacija, nova ekonomska I socijalna uloga drzave I njena nova ekonomska politika
    4) Makroekonomska stabilizacija
    125. Privatizacija I osnovni modeli u ex socijalistickim zemljama
    Privatizacija cini sustinu I osnovnu pretpostavku ekonomskih reformi u ex socijalistickim zemljama u tranziciji Bez njenog uspesnog sprovodjenja nije moguce stvaranje trzisne ekonomije.
    Metode: akcionarstvo (deonicarstvo) zaposlenih, besplatna (vaucerska) privatizacija, prodaja drzavno/drustvenih preduzeca, konverzija duga u imovinu, reprivatizacija (vracanje imovine starim vlasnicima)
    126. Koristi privatizacije na mikroekonomskom planu
    Novi investicioni capital, smanjivanje troskova poslovanja I veca efikasnost u poslovanju preduzeca, nova upravljacka struktura u preduzecu, svez capital I nova upravljacka struktura sa sobom donose visi nivo strucne osposobljenosti.
    127. Koristi privatizacije na makroekonomskom planu
    Veca konkurencija, fiskalna stabilnost, stvaranje efikasnije svojine osnovne ekonomije, socijalni program, privlacenje stranih investicija, otvaranje domace privrede prema svetskoj privredi.
    +makroekonomska stabilizacija
    +reprodukcija I tipovi reprodukcije


  2. #12
    Registrovan korisnik
    Datum učlanjenja
    Jan 2006
    Poruka
    4

    Default

    Nemam reci!
    Iskreno se zahvaljujem i Crnki i Brus Liju - NAJJACI STE!!
    Mnogo ste mi pomogli!!
    Zelim vam puno srece u subotu!
    Ljubim vas!

    PS - nadam se da vam nece smetai da vas od sada stalno cimam za ovakve stvari...

    Sala mala...

    Pozdrav!

  3. #13
    Registrovan korisnik DukeN's Avatar
    Datum učlanjenja
    Jan 2006
    Lokacija
    tu sam ja a mozda i nisam...
    Poruka
    403

    Default

    Pa Brus nije ni Miljevic ni Barac ni Unkovic on je
    M E S I J A ! ! !

  4. #14
    Registrovan korisnik BrusLi's Avatar
    Datum učlanjenja
    Jan 2006
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    213

    Default

    Hvala ljudi !!! I vi bi ste meni pomogli znam to sigurno!!
    Brus Li covek MIT!!!!!!

  5. #15
    Registrovan korisnik Rurki's Avatar
    Datum učlanjenja
    Feb 2006
    Poruka
    6

    Default

    U koliko je sutra ekonomija?

  6. #16
    Registrovan korisnik trešnja's Avatar
    Datum učlanjenja
    Jan 2006
    Lokacija
    ...in your dreams...
    Poruka
    195

    Default

    U 10:15h

  7. #17
    Registrovan korisnik Rurki's Avatar
    Datum učlanjenja
    Feb 2006
    Poruka
    6

    Default

    -=Citat=- Poruku je napisao korisnik: trešnja
    U 10:15h
    Kako si uradila koleginice?

  8. #18
    Registrovan korisnik trešnja's Avatar
    Datum učlanjenja
    Jan 2006
    Lokacija
    ...in your dreams...
    Poruka
    195

    Default

    -=Citat=- Poruku je napisao korisnik: Rurki
    -=Citat=- Poruku je napisao korisnik: trešnja
    U 10:15h
    Kako si uradila koleginice?

    Valjda ok, sta znam!

Slične teme

  1. EKONOMIJA 1 KOLOKVIJ
    By mladunac in forum Arhiva-2007/08 - I
    Odgovora: 34
    Poslednja poruka: 15-12-06, 12:32
  2. Ekonomija
    By Uta in forum Arhiva-2007/08 - I
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 16-10-06, 18:47

Pravila pisanja

  • Ne možete postavljati nove teme
  • Ne možete odgovarati na poruke
  • Ne možete postavljati priloge
  • Ne možete menjati svoje poruke
  •